Igra je zabavna aktivnost u kojoj dete uživa i u isto vreme predstavlja prirodni način za dete da uči i upoznaje svet oko sebe. Igra oslobađa od stresa i dosade, utiče na socijalizaciju, stimuliše kreativnost, reguliše emocije, kroz igru dete usvaja veštine... Igračke predstavljaju pomoćno sredstvo u komunikaciji i omogućavaju deci da ispolje ono što ne mogu rečima da objasne. Veliki broj istraživanja ukazao je da igra utiče na pravilan razvoj i učenje.

Trajanje terapijskog procesa zavisi od individualnih potreba, karakteristika, kao i razloga upućivanja deteta. U praksi se pokazalo da se nakon 10 termina mogu videti rezultati rada. Nekada se promene u detetovom ponašanju mogu uočiti i ranije, a nekada taj proces može trajati i do dve godine ukoliko se radi o visokom stepenu anksioznosti ili konstantne izloženosti deteta nepovoljnim uticajima iz okruženja. Kada je u pitanju rad na traumi potreban je značajno duži period kako bi se ostvario odnos poverenja i sigurnosti, što je preduslov za dalji rad i napredak.

U terapiju igrom uključuju se deca koja mogu imati emocionalne ili ponašajne poteškoće (anksioznost, depresija, strahovi, agresivno ponašanje, neuklapanje u vršnjačku grupu...), deca koja su prošla stresni ili traumatski događaj (hospitalizacija deteta ili člana porodice, razvod roditelja, dolazak prinove u porodicu...), usled razvojnih teškoća (ADHD, Autistični spektar, nezrelost opšteg razvoja), usled ispoljavanja telesnih simptoma bez organske osnove (enureza, opstipacija i enkompreza, glavobolje).

Dete jeste individua, jedinka za sebe ali je i deo sistema koji na njega svakodnevno utiče. Ukoliko bi se porodica držala starih navika i obrazaca, velike su šanse da će se neka od neželjenih ponašanja ponovo javiti. Svaka porodica ima neku svoju dinamiku i obrasce po kojima funkcioniše, a pored toga roditelji su najvažniji uzor deci s’toga veoma je važno da i roditelji menjaju neke obrasce koji se procene kao neadekvatni kako bi čitav sistem bolje funkcionisao. U našem centru posvećujemo veliku pažnju psihoedukaciji roditelja.

Nakon što nas roditelji kontaktiraju zakazujemo termin na koji dolaze samo oni. Dolazak roditelja bez dece ima tri značajna cilja, prvi - da roditelj slobodno, bez ustezanja i distrakcije može da iznese što realniju sliku situacije, drugi – da dete ne sluša o sebi u negativnom kontekstu i ne stvara negativnu sliku o sebi i treći – kreiranje odnosa poverenja izmedju roditelja i terapeuta pre ostavljanja deteta samog. Na inicijalnom sastanku bliže se upoznajemo sa razlozima koji su uslovili dolazak roditelja, o funkcionisanju i navikama porodice i definišemo terapijske ciljeve. Idealno ukoliko je moguće da inicijalnom sastanku prisustvuju oba roditelja, ali nije obavezujuće. Potom se, u zavisnosti od procene, počinje sa terapijskim procesom deteta a roditelji bivaju uključeni po potrebi. Kasnije dolaske roditelja može inicirati terapeut ili sami roditelji.

Dinamika susreta je u najvećem broju slučajeva jednom nedeljno, a trajanje seanse zavisi od uzrasta detata i tipa rada (individualno ili grupno), od najmanje 30 do najviše 60 minuta. Kontinuitet dolazaka je od velikog značaja za sam proces. Redovni susreti utiču na kvalitet rada i brzinu ostvarenja cilja, naročito kod dece sa kojom se teže uspostavlja odnos poverenja