Nina i Nikola, blizanci, spavali su mirno jedne noći kada je iznenada počela da pada jaka kiša. Čule su se grmljevina i pljusak toliko glasno da ih je buka probudila. „Mama, mama“- dozivali su. 

 „O, ne brinite vas dvoje. To je samo nevreme. Vratite se u krevet“ – rekla je mama.

„Ali mi želimo da ostanemo blizu tebe“, povikao je Nikola. „Mi smo uplašeni“

„Znate da smo mi uvek zajedno, bez obzira na sve“, reče mama

„Ali kako smo mi zajedno kada ti nisi pored nas a mi smo u krevetu?“, upita Nina

Mama pokazujući na nešto ispred sebe reče: „Vidite kako!“

Blizanci gledajući znatiželjno u svoju majku uspavanih očiju upitaše je: „Šta je to mama, ne vidimo ništa?“

Kada sam ja bila vaših godina meni je moja mama ispričala o postojanju nevidljive niti.

„Ali ja ne vidim nikakvi nit“, reče Nikola.

„Ti ni ne treba da vidiš nevidljivu nit. Ljudi koji vole jedni druge, uvek su povezani nevidljivom niti koja je napravljena od ljubavi.“

„Ali ukoliko ne možeš da je vidiš kako znaš da je ona tu? – upita Nina.

„Iako ne možeš da je vidiš svojim očima, možeš da je osetiš svojim srcem i tako znaš da si uvek povezan sa svima koje voliš. Kada ste u školi i nedostajem vam, vaša nit putuje toliko daleko dok ne stigne do mene i ja počnem da je osetim u otkucajima svog srca.“

„A kada je vratiš onda mi osećamo u našim srcima“, reče Nikola

„Da li mačak Češko ima nevidljivu nit?, pita Nina. „Sigurno ima“, odgovori mama.

„I najbolje prijatelje, kao što smo ja i Ana?“ – ponovo upita Nina. „Da, takođe ima i najbolje prijatelje.“

„A koliko daleko ta nit može da dosegne?“ „Bilo gde i svuda“- reče mama.

„A da li bi došla do mene da sam kapetan padmornice duboko u okeanu?“ – pita Nikola. „Da“, reče mama, „čak i tamo“.

„A da sam planinar?“ „Čak i tamo.“

„A da sam igrač u Francuskoj?“ „Čak i tamo.“

„Aaaa, istraživač u džungli?“ „Čak i tamo“.

„A, da sam astronaut, daleko u svemiru?“ „Da. Čak i tamo“

A onda je Nikola tiho upitao: „Može li moja nit da ode visoko do neba do mog deke“? „Da, čak i tamo.“

„A da li ta nit ode kada si ljuta na nas?“ „Nikada“, reče mama. „Ljubav je jača od ljutnje a dokle god bude ljubavi u mom srcu, veza će uvek biti tu“ „Čak i kada postanete stariji i ne možete da se dogovorite npr. koji ćete film gledati ili koju ćete igru igrati na zadnjem sedištu kola...ili kada ćete otići u krevet...“ „O da, vi biste trebali biti u krevetu!“ Svi su se nasmejali dok ih je mama jurila do kreveta. U roku od samo nekoliko minuta blizanci su spavali iako je nevreme napolju pravilo istu buku. Dok su deca spavala sanjala su sve nevidljive niti koje imaju i sve niti koje imaju njihovi drugari i drugari njihovih drugara dok svi ljudi na svetu nisu postali povezani nevidljivim nitima. Duboko u sebi sada su jasno mogli da vide da niko nikada nije sam.

Autor: Patrice Karst

Prevela: Maja Antonić

Napomena: promenjena su imena u odnosu na originalnu verziju u skladu sa našim podnebljem.