Korona virus- Kako pričati sa decom

Uticaj Korona virusa je sve veći i utiče na svakodnevno funkcionisanje porodice i samim tim predstavlja neizbežnu temu u svim segmentima života koja dotiče i najmlađe. Činjenica je da deca primećuju promene koje se dešavaju i da svakako ne treba da budu lišena informacija. U tom kontekstu bitno je imati u vidu da detetova mašta može da napravi situaciju mnogo strašnijom nego što ona zaista jeste i u skladu sa tim važno je dete informisati. 

 

Ne zaboravite da dete upija vaše reakcije Pre nego što obavite razgovor sa svojim detetom važno je da proverite sopstvene emocije i čekirate kako se vi osećate po pitanju novonastale situacije. Potpuno je u redu da osećate uznemirenost i nelagodu obzirom da se na svim kanalima vrte vesti o broju obolelih, širenju virusa i konstantnom otkazivanju skupova. Ukoliko osećate preplavljujuću uznemirenost povodom ove teme, neophodno je da se prvo pobrinete za sebe jer je neminovno da će se vaše emocije preliti i na vašu decu. Ono što panika jedino može da učini za nas je da nas parališe onemogućava da racionalno rezonujemo i reagujemo. Važno je da u situaciji koja se dešava razmišljamo na konstuktivan način o koracima koje jesu u našoj moći i šta je to što možemo da učinimo za sebe, svoju decu i porodicu.

Važno da dete zna da ste vi odgovorni za njega i da vi o njemu brinete. Bez obzira na to što je neizvesnost jedino sigurna, obaveza odraslog je da ostane „u cipelama“ odraslog i pruži utehu i zaštitu detetu da je tu za njega i da ga „oslobodi“ briga. Svoje strahove i brige je neophodno da sačuvate za sebe dok detetu pružate osećaj sigurnosti i stabilnosti. Što je manje moguće izlažite sebe i svoju porodicu vestima (TV-u) koje mogu uticati na širenje panike.

Razgovor sa decom o korona virusu

Obavite razgovor sa svojim detetom u kom ćete mu dati informacije o virusu i situaciji koja se dešava, naravno koristeći jednostavan rečnik u zavisnosti od uzrasta deteta. Proverite koje informacije o virusu dete već poseduje i na to nadovežite elementarne informacije. Informacije koje dajete detetu potrebno je da budu tačne (ne pokušavajte da ih izvrnete niti ulepšate).

Ukoliko imate decu mlađeg uzrasta da biste im objasnili šta se oko njih dešava mogu vam biti od pomoći takozvane terapijske priče koje najčešće koristeći životinje i nestvarna bića na prenesen način oslikavaju aktuelnu situaciju. Deca projektujući sebe kroz junaka price prihvataju ono što im se dešava. Primere takvih priča možete pronaći na fb stranici https://www.facebook.com/pricaovili.rs/

Ukoliko dete dođe kod vas uznemireno jer je čulo da ljudi od virusa umiru, započnite razgovor od toga šta je dete čulo i kako je dozivelo to što je čulo. Potom detetu možete objasniti da virus o kom svi pričaju različito deluje na različite ljude i da uglavnom pogađa starije ljude i one koji već imaju narušen imuni sistem. Deca se vrlo često plaše smrti pre svega roditelja a potom i ljudi iz bliskog okruženja, tada je dobra prilika da pričate o tome koje ste sve mere preduzeli da do toga ne dođe i da ste preuzeli sve neophodne korake da zaštitite sebe.

Dobra je prilika i da decu učimo odgovornosti

Važno je da deca čuju da time što peru ruke redovno i na odgovarajući način štite sebe ali i svoju okolinu. Da „tata radi od kuće“ jer na taj način čuva sebe, svoju porodicu i kolege na poslu. Da ono ne ide u parkić jer čuva sebe, drugare i njihove roditelje da se ne razbole. Kupovina veće količine hrane u odnosu na uobičajenu i boravak u kući detetu takođe možemo objasniti kao brigu o zajednici jer npr. ne želimo da ugrozimo kasira u radnji ako češće idemo u prodavnicu jer je možda u pitanju starija osoba a mi možda imamo virus a da to i ne znamo.

Ukoliko kod kuće imate tinejdžera Veoma je važno da se svi članovi porodice pridržavaju pravila koja podrazumevaju vanredno stanje, pa tako i grupa naših mladih kojima je pre svega razvojno svojstveno da pokazuju buntovnost i otpor ka saradnji. Zato vam ovom prilikom dajem kratke smernice kako da se postavite: • Definišite detetu šta tačno podrazumeva izolacija (nema druženja po kućama, kafićima, parkovima...);

• Definišite raspored aktivnosti, dodelite im obaveze koje moraju da ispoštuju (na kraju krajeva,školska godina i dalje traje iako fizički ne idu u školu);

• Objasnite deci da jesu kod kuće ali da nisu socijalno izolovana kao i da je ovo idealna prilika da budu aktivniji na socijalnim mrežama koje su im toliko važne;

• Veoma je važno da roditelji ostanu u ulozi vođe, donosioca odluka i doslednih realizatora istih ( zamislite pilota koji tokom turbulencije dozvoljava putniku da donese odluku o sledećem koraku-sigorno ne biste želeli biti putnik u tom avionu);

• Empatija će vam u ovoj situaciji biti glavni resurs! Često će biti potrebno da reflektujete i uvažavate njihove emocije, a možete očekivati najviše one negativne (kao npr. da ste najgori roditelj na svetu jer nešto branite); Dozvolite im i ne prekoravajte ih zbog emocija koje osećaju.

• Važno je da svoje stavove nepokolebate kada čujete npr. „Mišku mama daje na teren, a ti meni ne daš“. Vaš odgovor može biti. „I ti si mogao/mogla do nedelje, ali od ponedeljka je proglašeno vanredno stanje koje podrazumeva ostanak u kući. Meni je briga o zdravlju naše porodice najvažnija, tako da ćemo pratiti pravila naše kuće“

• Pokušajte da novonastalu situaciju i aktivnosti koje u narednom periodu budete radili predstavite kao izazov. Deca će mnogo bolje reagovati na izazov nego na „moranje“.

• Veoma važno – pronađite izvor zadovoljstva koji će vas kao roditelja puniti pozitivnom energijom koja će vam dati strpljenja za sve situacije koje dolaze.

Iskoristite karantin za igru sa svojom decom

Iako je teško razmišljate o pozitivnim stranama ove situacije, one ipak postoje. Dužim boravkom u kući i manjim trčanjem za poslom imaćete više vremena da se posvetite svojoj deci. Pretvorite dnevne aktivnosti u igru, uključite ih u kućne poslove, zabavljajte se i uživajte u njihovom društvu. Provodeći vreme sa decom u njihovoj igri bolje ćete ih upoznati i razumeti.

Autor: Maja Antonić