Nije potrebno da svojoj deci nudite zabavu 24/7

Ovih dana po društvenim mrežama prisutni su brojni sadržaji sa aktivnostima koje možete da sprovodite sa svojom decom. To je zaista sjajno za roditelje kojima je lakše da im se sve nalazi na jednom mestu, kao i za one koji nisu prirodno kreativni (što je potpuno u redu). Iako u internet prostoru polako dolazi do zasićenosti takvim sadržajima iskreno verujem da niko nije doslovno mislio da je u ovoj situaciji izolacije potrebno da se igrate sa decom po cele dane i budete im non- stop zabavni. Takvo očekivanje može prevashodno biti frustrirajuće za vas jer je nerealno ostvariti ga ali isto tako nije dobro ni za detetov psihološko emocionalni razvoj. 

 

Ukoliko detetu ne ugodite i izađete iz igre u kojoj ste bili, vrlo je verovatno da će dete negodovati što je uglavnom neprijatno za celu porodicu. Važno je da prihvatite da je to potpuno u redu. Vaše dete ne mora i ne treba da je 24h srećno. Kako bi se dete razvijalo u emocionalno stabilnu osobu neophodno je da bude u kontaktu sa malim svakodnevnim frustracijama. To je jedini način da dete poveća svoj kapacitet na frustrirajuće situacije.

Kako možete olakšati sebi

Veoma je teško kada se po celi dan nalazite sa svojom decom u kući a oni vas po više puta u minuti dozivaju da vas nešto pitaju, pokažu vam, traže vam da uradite zajedno ili mu pomognete. I kako se sada distancirati kada realno niste fizički na poslu, nego sa njima, kod kuće i vaše radno vreme uveliko teče. U zavisnosti od uzrasta iskreirajte ritam dana u okviru kog se jasno može videti aktivnost i jasan sled radnji. Ukoliko su deca manja nije neophodno pisati satnicu i imenovati samu aktivnost, već koristiti slike koje će je jasno ulustrovati (npr. izlazak Sunca kao buđenje, potom sličica na kojoj dete pere zube, sličica na kojoj dete sedi za stolom i doručkuje i tako sve do polaska na spavanje). Obratite pažnju i na svoje aktivnosti koje ćete takođe staviti u raspored (npr. rad za računarom, čitanje knjige, pauza za kafu) i njih postavite paralelno sa sličicom u kojoj se dete igra ili gleda crtani film. Da, crtani filmovi u ograničenom obimu neće uticati negativno na vaše dete. Dete ne mora da zna da gleda na sat da bi razumelo sled. Deca će lakše poštovati raspored ukoliko npr. zajedno budete crtali ili bojili šablone crteža skinute sa interneta a potom ih zajedno lepili na pano. Ovaj metod će imati smisla samo ukoliko budete uporni i vraćali decu na dogovor.

Dete se ogleda u roditelja kao u ogledalo

Ne možemo očekivati od deteta da se ono samo koriguje već to mi moramo učiniti prvi. U ovoj situaciji važno je da sami prihvatite da niste loši roditelji ako morate da radite, imate potrebu da popijete kafu ili vam se jednostavno u tom mementu ne igra. Verujte, ni dete neće uživati u igri u kojoj mrzovoljno prihvatate da ste eto formalno prisutni ali suštinski nezainteresovani. Nezadovoljstvo, trenutno razočarenje i plač deteta su potpuno u redu i to je veoma važno da svaki roditelj prihvati. Kao što na jednom polaritetu detetu škodi nedostatak reakcija roditelja na njegove potrebe tako je i drugi polaritet preterana reakcija na svaku i najmanju frustraciju deteta kada mu roditelj po svaku cenu ugađa. Ono što je za dete poželjno i vodi ka emocionalnoj zrelosti je negde na sredini. Odvojite šta su zaista realne, suštinske potrebe a šta detetov hir i vodite sebe tom procenom.

 

Kako kada dete "uđe u frustraciju"

Pre svega ponovo je važno da VI ostanete smireni i da prihvatite da je to u redu, sastavni deo odrastanja. Imenujte emociju koju dete oseća kao i svoju pretpostavku situacije koja je toj emociji prethodila (npr. "Ljut si jer nisi uspeo da izgradiš kulu do kraja kada ti ju je sestra srušila. U redu je da se ljutiš. Kada se malo smiriš pokušaj ponovo, verujem da ćeš uspeti"). Ili ukoliko dete reaguje burno za nešto zašta sebe smatrate odgovornim (npr. Razočaran si što tata/mama sada mora da radi i ne može da se igra. Pogledaj, sada je vreme za tvoj specijalan crtać i moj posao a vidiš posle toga je vreme za našu igru"). Raspored aktivnosti u toku dana, odnosno upućivanje deteta u to šta sledi, smanjuje frustraciju. Predvidljivost stvara osećaj sigurnosti a kada se dete oseća sigurno tada je i smirenije.

Autor: Maja Antonić