Разумем да сте дошли због детета, а како сте ви?

 

Прошло је доста времена од како сам написала последњи текст... Дефинитивно то са писањем не иде баш по наруџбини, нарочито уколико желите да дате своје, аутентично виђење неке ствари. Као и већина мојих претходних текстова и овај долази из „специјалне собе за игру“ у којој радим и са родитељима. 

Наиме све је чешћа ситуација, или се то кармички намеће, да се родитељи јаве због потребе за подршком јер је дете преосетљиво, плачљиво, раздражљиво а у неким ситуацијама и агресивно. 

Уобичајени ток терапијског процеса је да на уводни разговор позовемо само родитеље, без деце. Веома је важно да деца тада не буду присутна јер је потребно да родитељ има слободу да изнесе што више детаља о детету, а са друге стране да дете буде поштеђено слушања о себи у негативном контексту. Разговор крене у смеру разлога за јављање, уобичајено узимање анамнестичких података када разговор тече природно, смирено а онда дође на ред избацивање фрустрирајућих садржаја на сто. О томе како се дете понаша у различитим ситуацијама, шта је све урадило, какве су им критике упућене као родитељима, шта су све пробали, коју литературу су користили и теорију примењивали, некада и где су све дете водили...па ето резултати су изостали. И сада је присутно „сагоревање“ у родитељској улози и очај што су ствари такве какве су. У највећем броју ситуација ту се нађе међусобно оптуживање партнера, пребацивање кривице, надметање ко зна боље да се постави у односу на дете и сл. 

А онда дође на ред питање  „Како бисте описали ваш однос као партнера?“...

Неретко се дешава да тада настане мук, као залеђена сцена у некаквом филму, па наступе упитни погледи партнера међусобно а потом усмерени и ка мени као да ме прећутно питају „Зашто нас сад то питате? И какве сад то има везе са овим због чега смо дошли?“. Одговоре које добијам су разни, али онај који најчешће чујем је „Удаљен...“.

Зашто је ово питање изузетно важно?

Већ сам писала о томе колико су деца способна да очитају нас, наша осећања и како то делује на њих. Како бих што пластичније описала шта се дешава код детета, пођем од сопственог примера. Опишем родитељима какве сам манифестације у телу осетила док су се они међусобно препирали и надметали предамном. Опишем им свој телесни одговор на непријатност, уз објашњење да ја као одрасла особа и као неко ко се бави људском психом свесно знам да повежем свој телесни одговор са узроком, као и да пронађем механизме да то отпустим. Дете није за то способно! Дете је тада у општој конфузији и услед те збрке испољава различите манифестације неадекватног понашања. 

Важно је да додам да су то у питању млађа деца, 3 до 6 година, у фази развоја када влада егоцентризам у мишљењу и када деца схватају свет као направљен и усмерен од њих и ка њима. Оно доживљава себе као узрок за добре и лоше ствари и све посматра из центиране перспективе, од себе. 

Шта  је могуће предузети?

За почетак, ту сте, ОБОЈЕ сте ту јер имате исти циљ да вашем детету буде боље и то већ говори да смо сви заједно на добром путу.  У терапији игром користимо методе како би дете усвојило повезивање акција и емоција што ће му помоћи у контроли емоција, али нам то неће бити довољно. Важно је да преиспитате све ресурсе којима располажете (бабе, деде, тетке, стрине, дадиље и др.) и да направите простора за себе. Под простором за себе подразумевам време које ћете имати за себе појединачно али и заједно. Направите листу активносто које сте радили заједно и које су вас веселиле пре доласка деце. Изађите на вечеру, у биоскоп, прошетајте парком, седите на клупи... Причајте о томе како сте провели дан, о времену о темама које вас спајају и тада покушајте да не причате о деци. 

У оквиру терапијског процеса помоћи ћемо вам и путем едукације како се поставити у одређеној ситуацији са дететом, на уочавању негативних образаца у оквиру породичног функционисања и сл. а све то у циљу да цела породица поново продише.

Драги родитељи, не заборављајте да је поред ваше улоге родитеља, веома важна и улога супружника. Не заборавите да сте ВИ бирали другог родитеља за своје дете као и да је ваше дете производ ваше међусобне љубави. И нека вам то да ветар у леђа да окренете једно ново поглавље мира и благостања у породичном животу.   

Аутор: Маја Антонић