Дечија психодрама

Дечија психодрама представља групни психотерапијски модалитет у раду са децом узраста од 5 година па навише. 

 Да би се дете укључило у психодрамску групу неопходно је да се окупи минимум троје, а максимум осморо деце по групи. Групу чине деца уједначена по узрасту, оба пола (са могућом годином дана разлике). У исту групу не могу се укључити деца која већ имају изграђен однос (браћа, сестре, деца из истог одељења и сл.). Сусрети се одвијају континуирано, са динамиком од једном недељно у трајању од сат времена, увек у исто време и на истом месту. Број сусрета креће се од минимум десет (недеља) до највише две године.

Дечија психодрама је применљива и ефикасна код деце којој представља велику тешкоћу склапање личног контакта у индивидуалној терапији или насупрот томе када се њихова тешкоћа не испољава у овој релацији. Овај модалитет преко могућности динамичке експресије осигурава симболичко доживљавање и елаборацију повећане мобилности и покретљивости те је погодна у терапијском раду са хиперактивном децом и са децом из нестимулативне социјалне средине. 

У терапијском окружењу и процесу створени потенцијални „као да“ свет, са својим симболичким обележјима умногоме се може разликовати од стварних услова реалног, животног окружења.   Дечија психодрама се не фокусира на симптоме, они се ионако појављују у преносном, симболичном облику у игри детета. Због ових својстава дечија психодрама је погодна за рад са различитим облицима поремећаја понашања (агресивност, поремећај пажње и др.), психосоматским поремећајима (симптоми без органских измена, енуреза итд.). Дечија психодрама је адекватно терапијско окружење и за децу која су упућена из породица са психосоцијалним тешкоћама и лабилне породичне структуре као што су: развод, алкохолизам, занемаривање и злостављање.  

Самоиницијативност је гаранција за јаку мотивацију учесника, а створена клима доброг расположења искључује сваку стигматизацију. Психодрама је погодна за поспешивање раста и развоја и „здравог“ детета.  Учесници креацијом и стварањем догађаја постају делови стваралачког процеса. У терапијском процесу дечије психодраме деца и одрасли постају равноправни партнери. Спонтана игра ослобађа дечију креативност, шири репертоар улога, доводи до катарзичних доживљаја те доприноси расту, развоју и јачању личности. 

Групу воде два терапеута. Њихова је улога да стоје на располагању деци у стварању услова за самоперцепцију и доживљавању сопствених вредности. Терапеути усмеравају психотерапијски процес према изградњи нових доживљаја и релације у којима деца могу да препознају и да доживе себе као креативног творца сопствене личности као биће које је достојно љубави.  Водитељи у креираним играма учествују у две димензије. Са једне стране приближавају се појединачно детету, труде се да га разумеју, да открију и схвате његова осећања. Са друге стране посматрају и региструју збивања у групи, тумаче и управљају групним процесима. 

Деца на психодрамским сусретима осећају и доживљавају да улазе у другачији свет, у свет где је све могуће, где се све може десити. Могу да се претворе у мађионичара, да прихвате било коју жељену улогу, десиће се оно што сами измисле, а у причама других учествују на основу сопственог избора...  Једино важно, неизоставно и незаменљиво „као“ правило, она осигурава да се агресивност испољава само симболично. Амбијент „као“ правила иреалност игре умирује децу која на основу тога испољава далеко аутентичније понашање него у свакидашњем реалном окружењу, животу.  Осећање креативног преображаја је помогнута и појачана и облачењем костима, које снажно активира дечију фантазију. Деца аутоматски доживљавају да они сами креирају догађаје, режирају простор и окружење. Деца покрећу и анимирају и водитеље - терапеуте, додељујући им било коју улогу и режирајући им било коју судбину. Метода покрет-акција-катарза је доживљај који је у стању да да коригује, лечи раније доживљаје. У дечијој психодрами се не тумачи, не коментарише, не извлаче се закључци.  

Деца психодраму доживљавају као зачарани свет бајки. Продубљивање у свет игре, бајки, поезије, стварање зачараног, креативног света није циљ сам по себи, она представља окружење и методу помоћу које дете може да мења слику о себи, да доживи другачији животни стил, другачији начин бивствовања.  

 Закажите први термин овде.