Dečija psihodrama predstavlja grupni psihoterapijski modalitet u radu sa decom uzrasta od 5 godina pa naviše. 

 Da bi se dete uključilo u psihodramsku grupu neophodno je da se okupi minimum troje, a maksimum osmoro dece po grupi. Grupu čine deca ujednačena po uzrastu, oba pola (sa mogućom godinom dana razlike). U istu grupu ne mogu se uključiti deca koja već imaju izgrađen odnos (braća, sestre, deca iz istog odeljenja i sl.). Susreti se odvijaju kontinuirano, sa dinamikom od jednom nedeljno u trajanju od sat vremena, uvek u isto vreme i na istom mestu. Broj susreta kreće se od minimum deset (nedelja) do najviše dve godine.

Dečija psihodrama je primenljiva i efikasna kod dece kojoj predstavlja veliku teškoću sklapanje ličnog kontakta u individualnoj terapiji ili nasuprot tome kada se njihova teškoća ne ispoljava u ovoj relaciji. Ovaj modalitet preko mogućnosti dinamičke ekspresije osigurava simboličko doživljavanje i elaboraciju povećane mobilnosti i pokretljivosti te je pogodna u terapijskom radu sa hiperaktivnom decom i sa decom iz nestimulativne socijalne sredine. 

U terapijskom okruženju i procesu stvoreni potencijalni „kao da“ svet, sa svojim simboličkim obeležjima umnogome se može razlikovati od stvarnih uslova realnog, životnog okruženja.   Dečija psihodrama se ne fokusira na simptome, oni se ionako pojavljuju u prenosnom, simboličnom obliku u igri deteta. Zbog ovih svojstava dečija psihodrama je pogodna za rad sa različitim oblicima poremećaja ponašanja (agresivnost, poremećaj pažnje i dr.), psihosomatskim poremećajima (simptomi bez organskih izmena, enureza itd.). Dečija psihodrama je adekvatno terapijsko okruženje i za decu koja su upućena iz porodica sa psihosocijalnim teškoćama i labilne porodične strukture kao što su: razvod, alkoholizam, zanemarivanje i zlostavljanje.  

Samoinicijativnost je garancija za jaku motivaciju učesnika, a stvorena klima dobrog raspoloženja isključuje svaku stigmatizaciju. Psihodrama je pogodna za pospešivanje rasta i razvoja i „zdravog“ deteta.  Učesnici kreacijom i stvaranjem događaja postaju delovi stvaralačkog procesa. U terapijskom procesu dečije psihodrame deca i odrasli postaju ravnopravni partneri. Spontana igra oslobađa dečiju kreativnost, širi repertoar uloga, dovodi do katarzičnih doživljaja te doprinosi rastu, razvoju i jačanju ličnosti. 

Grupu vode dva terapeuta. Njihova je uloga da stoje na raspolaganju deci u stvaranju uslova za samopercepciju i doživljavanju sopstvenih vrednosti. Terapeuti usmeravaju psihoterapijski proces prema izgradnji novih doživljaja i relacije u kojima deca mogu da prepoznaju i da dožive sebe kao kreativnog tvorca sopstvene ličnosti kao biće koje je dostojno ljubavi.  Voditelji u kreiranim igrama učestvuju u dve dimenzije. Sa jedne strane približavaju se pojedinačno detetu, trude se da ga razumeju, da otkriju i shvate njegova osećanja. Sa druge strane posmatraju i registruju zbivanja u grupi, tumače i upravljaju grupnim procesima. 

Deca na psihodramskim susretima osećaju i doživljavaju da ulaze u drugačiji svet, u svet gde je sve moguće, gde se sve može desiti. Mogu da se pretvore u mađioničara, da prihvate bilo koju željenu ulogu, desiće se ono što sami izmisle, a u pričama drugih učestvuju na osnovu sopstvenog izbora...  Jedino važno, neizostavno i nezamenljivo „kao“ pravilo, ona osigurava da se agresivnost ispoljava samo simbolično. Ambijent „kao“ pravila irealnost igre umiruje decu koja na osnovu toga ispoljava daleko autentičnije ponašanje nego u svakidašnjem realnom okruženju, životu.  Osećanje kreativnog preobražaja je pomognuta i pojačana i oblačenjem kostima, koje snažno aktivira dečiju fantaziju. Deca automatski doživljavaju da oni sami kreiraju događaje, režiraju prostor i okruženje. Deca pokreću i animiraju i voditelje - terapeute, dodeljujući im bilo koju ulogu i režirajući im bilo koju sudbinu. Metoda pokret-akcija-katarza je doživljaj koji je u stanju da da koriguje, leči ranije doživljaje. U dečijoj psihodrami se ne tumači, ne komentariše, ne izvlače se zaključci.  

Deca psihodramu doživljavaju kao začarani svet bajki. Produbljivanje u svet igre, bajki, poezije, stvaranje začaranog, kreativnog sveta nije cilj sam po sebi, ona predstavlja okruženje i metodu pomoću koje dete može da menja sliku o sebi, da doživi drugačiji životni stil, drugačiji način bivstvovanja.  

 Zakažite prvi termin ovde.