Виникотове шкрабалице

Виникотове шкрабалице су психотерапијска метода која се користи у индивидуалном раду са децом од 5 година па навише.

 На основу свакидашњих искустава: да у  животу сваке  породице и у развоју деце  може доћи до проблематичних ситуацијa или до застоја у развоју, да већина  родитеља поседује спремност и снагу да без спољашње помоћи реши настали проблем и да помогне своме детету и да у случају када изостане спонтано побољшање често је довољна само минимална подршка или помоћ да се остваре позитивне измене и излаз из застоја, Winnicott је утемељио аналитичко оријентисану кратку психотерпијску методу - терапијску консултацију. У оквиру ове психотерапијске методе комуникацију са дететом се остварује заједничким цртањем, методом "шкрабалице". Метода је повољна за откривање трауме и конфликта који генеришу дететове симптоме.  Лист папира који кружи између детета и терапеута  може да послужи за откривање дететових несвесних садржаја. Winnicott током процеса цртања - шкрабања води дете према поновном проживљавању и елаборацији трауматичних доживљаја, а потом и до корекције доживљаја и до оздрављења. Циљ терапијских консултација није тумачење несвесних садржаја. Winnicott сматра прихватљивим само оно тумачење које посредством нове асоцијације доприноси откривању трауматичних садржаја. У оквиру терапијске консултације дете користи терапеута као субјективни предмет и у овом односу дете усмерава ток комуникације прихватајући или одбијајући терапеутове асоцијације и тумачење. Овај однос се може осигурати највише у 2-3 сусрета. Након тога долази до измене у структури односа, појављује се отпор, односно механизми трансфера.

Током заједничког и наизменичног цртања, терапеут и дете допуњавају започете цртеже. Доцртавањем, допуном, дају смисао и значење нашкрабаним линијама. Током заједничког рада, празан папир који нема никакво значење ", треба да се испуни са смисаоним, препознатљивим садржајем. Заједнички рад, цртање постаје игра без граница, без нарочитих правила, који истовремено прераста у креативни процес, у дешавања током којег се ствари мењају и развијају. Захваљујући овом својству "шкрабалица" постаје погодна за покретање и приказивање и дететових и терапеутових пројекција. Резултат креативног испољења је појава једне теме, која се током свог понављања стално допуњава са новим садржајем и обогаћује се новим детаљима. Тако цртање представља дететов покушај да се ослободи од трауматских доживљаја. У терепијским консултацијама дете није препуштено себи, само сопственим снагама. Раније доживљену трауму током цртања  дете проживљава у присуству терапеута који пружа заштиту и сигурност. Симболичко тумачење и поновљени емоционални доживљаји могу послужити као корективни доживљај. Захваљујући овим својствима заједничко цртање, "шкрабалица" је погодно за покретање механизама самоизлечења и чак и један терапијски сусрет може бити ефикасан. На крају процеса цртања, као резултат продубљивања терапијског процеса терпеут иницира визуализацију  и експлорацију једног дететовог сна. Док су класичне психодијагностичке методе  базиране на цртежу породице, дрвета, човека  које су индивидуалне методе где терапеут посматра како и шта дете црта Winnicott-ова метода се остварује у међусобном, симетричном односу детета и психотерапеута. Наслањајући се на своје несвесно и дете и терапеут се укључују у стваралачки процес, из  неструктурисаних линија граде нешто што је структурисано, што има своје значење. 

Закажите први термин овде.